Tetoviranje modni trend u Srbiji

Nekada su tetovaže krasile samo tela ljudi sa one strane zakona, robijaša ili vojnika. Svodile su se na čuveni pozdrav iz JNA ili žensko ime u nevešto iscrtanom srcu probodenom strelom, a danas postoje čitavi katalozi modernih sličica koje ljubitelji tatua mogu da izaberu za ocrtavanje tela.


Vole ih ljudi iz svih slojeva društva, i žene i muškarci od 18 do 60 godina, telo šaraju anonimni, ali i sportisti, muzičari, slikari, glumci, političari...
Muškarcima je omiljeno rame, a devojkama donji deo leđa - krsta. Najteže je tetovirati vrat, a najbolnije mesto su prepone. Ogroman bol je pretrpeo jedan Beograđanin koji je svojevremeno zahtevao tetovažu u liku Mojsija sa sve deset božjih zapovesti - i to oko genitalija.
• Poznati sociolog dr Ratko Božović smatra da je tetoviranje određeni vid autoagresije:
- Žao mi je kada vidim kako pojedinci skrnave svoje telo. To je svojevrstan nesporazum sa samim sobom koji, u stvari, predstavlja nervozu duše. Iako se spolja ne manifestuje tako, ali je sigurno vid frustracije koju pojedinci izražavaju veoma često. Nered u glavi oni prenose na telo. Oslikavanjem određenih slika ljubitelji tetovaža ispisuju poruke svoje nesređene unutrašnjosti.


Sto evra po satu

Damir Stančić svakog dana uradi bar po pet, šest tetovaža, a kako kaže, najvažnije je da uslovi u kojima se radi budu higijenski. Zbog toga je svoj salon opremio najsavremenijim uređajima (sterilizator, bez koga je ovaj posao nemoguć, boje i igle koje se koriste za jednu upotrebu).
- Svoj rad naplaćujem 100 evra po satu, ali znam da je sve sigurno i higijenski. Inače, najviše volim da tetoviram portrete, crno-bele ili poseban japanski stil, kakve imaju jakuze - kaže Damir.


• Drugi, pak, smatraju da je "umetnost na telu" simbol bunta i slobodnog izražavanja ličnosti. Pobornici tetovaže, u svakom slučaju, moraju biti sigurni u svoju nameru jer će sliku nositi zauvek. Zato zaljubljenici u šare na telu kažu: prava ljubav traje celog života, a tatu šest meseci duže.
• Prvi tatu majstor u Srbiji se, inače, pojavio pre 25 godina. Danas se, u jednom od najpoznatijih beogradskih salona, danima čeka na red kako bi im majstor Damir Stančić uradio tetovažu po želji, a kako kaže, ima ih svakakvih.
- Trenutno se i žene i muškarci odlučuju za tetovažu kada dobiju dete. Najčešće se traže inicijali deteta iscrtani na ruci. To je sada trend kod Srba. Ono što je inače, karakteristično za naše podneblje, ali i kod Rusa i što nikada ne izlazi iz mode jeste da se oslikavaju hrišćanski simboli i ikone. Najviše se traže likovi svetog Đorđa kako ubija aždahu, svetog Nikole i Majke Božje ili svetitelja kojeg slave. Ovakvih simbola najviše ima fudbaler Mateja Kežman,kod koga sam, dok je igrao u Istanbulu, odlazio bar šest puta kako bih mu uradio tetovaže. Bivšem košarkašu Partizana, Amerikancu Miltonu Palasiju sam istetovirao brojanicu. Zanimljivo je da sam fudbaleru Marku Peroviću, osim Isusa na leđima, uradio i rajsku pticu na nozi. To je tražio posle povrede noge da mu se istetovira kao simbol, kao dizanje iz pepela, i eto, posle toga, ozdravio je i vratio se u igru - kaže vlasnik salona "Damir tatoo", koji je, inače, oslikavao tela brojnih poznatih srpskih zvezda, najčešće pevača i sportista.


• U šestogodišnjem profesionalnom radu Damir se sretao i sa vrlo čudnim zahtevima. Dešava se da dođe mušterija i traži da mu se na jeziku istetovira kaktus. Srbi vole i patriotske motive kao što su kokarde ili lik Draže Mihailovića (zbog Čičine slike košarkaš Crvene zvezde Milan Gurović imao je mnogo problema). Ovih dana Damir tetovira jednog mladića, a njegova želja je da mu se, počevši od ramena ka ruci, istetoviraju portreti atentatora, a krenuo je od Gavrila Principa!
• Ovaj majstor je glavni i odgovorni urednik prvog časopisa u Srbiji namenjenog ljubiteljima tetovaže "Tatu", a pokazatelj da u Srbe veoma vole oslikavanje tela govori i to da je prvi broj ovih novina prodat u zavidnom tiražu.
- Tetoviranje je postalo masovna pojava. Prema onome što smo moje kolege i ja dosad uradili, procenjujemo da je u Srbiji tetovirano 20 odsto populacije između 18 i 35 godina. Tetoviraju se ljudi svih profesija. Mi se bavimo tetovažom u registrovanim tatu-studijima, ali mnogi to rade u podrumima ne pridržavajući se higijenskih standarda, a tako se mogu preneti hepatitis i sida. Zbog toga se zalažemo da se tetoviranje i zakonski reguliše - kaže Damir, koji je i autor knjige "Profesionalno tetoviranje".
Svako ko se odluči za tetovažu neka prethodno dobro razmisli i ima u vidu iskustvo izvesnog DŽejmsa Skanlona. On je toliko zamrzeo tetovažu na svojoj desnoj ruci da je 18. decembra 1922. godine jednostavno legao pored pruge, ispružio ruku preko šina i sačekao da ekspresni voz reši njegov problem. Tradicionalna tetovaža može da se otkloni bolnim laserskim tretmanima koji se rade na svakih mesec dana, a koštaju hiljade i hiljade dolara. Da bi se skinula sličica sa tela potrebno je čak dve godine.


TITOV POTPIS SPAS OD BATINA

Za tetoviranje se može reći da je jedan od najstarijih zanata na svetu, jer je čovek jako brzo sa oslikavanja pećina prešao na svoje telo. Indijanci su oslikavali lice i telo kad su išli u rat, tugovali za dušom umrlog, prizivali Manitua ili možda kišu. Maori, novozelandsko pleme, nosili su crteže na licu, rukama ili nogama u zavisnosti od pola ili statusa. Mnoge je tetovaža koštala života. Lovci na glave hvatali su dobro iscrtane Maore, skidali im glave i prodavali plemstvu koje je njima ukrašavalo dvorove.
U Kini i Japanu nekada su jakuze i trijade bili "obučeni u tetovažu", a posle smrti, kože su im izlagali i prodavali. U Americi je tetoviranje prvo stiglo u cirkus - oslikani ljudi predstavljani su publici kao atrakcija. Prve slavne ličnosti sa Zapada, koje su tetovaže učinile modernim, bile su pripadnici britanskog višeg staleža u 19. veku. Kod njih su na podlakticama bile popularne predstave porodičnih grbova i ostalih malih žigova. Kasnije su oslikavanje kao modni trend prihvatile brojne holivudske zvezde a ova moda i dan-danas traje.
Samo ime "tattoo" nastalo je od polinežanske reči "tattau" - slikanje na koži. Prvobitno tetoviranje radilo se dosta primitivno, a Sem O' Rajli je 1892. godine napravio prvu mašinicu za oslikavanje ljudskog tela.
• Tetovaža ima dugu istoriju i u Srbiji. Čak je i kralj Aleksandar Karađorđević bio istetoviran: imao je nemanjićkog orla na grudima. Početkom prošlog veka tetoviranje je bilo popularno među kraljevskim porodicama u Evropi. Ruskog cara Nikolaja II Romanova tetovirao je japanski majstor. Austrougarski prestolonaslednik Ferdinand imao je motiv sa zmijama na grudima. Nalazi sa autopsije pokazali su da je jedan od metaka koji ga je usmrtio u Sarajevu prošao kroz glavu zmije.
Zanimljivo je da su svojevremeno neki kriminalci na donjem delu leđa tetovirali Titov potpis da bi izbegli batinanje u policijskoj stanici. Iz istog razloga u 16. veku britanski mornari su tetovirali Hristovo raspeće na leđima da bi izbegli bičevanje.


IKONAMA NIJE MESTO NA KOŽI

Mišljenja su podeljena kada se govori o tetoviranju tela različitim simbolima hrišćanstva, slikama svetaca ili krstovima. Međutim, većina se slaže da je takav postupak neprimeren.
Protojerej-stavrofor prof. dr Dimitrije Kalezić, profesor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, smatra da tetoviranje tela simbolima kao što su krstovi, lik Isusa Hrista ili nekog sveca ne priliči pravim vernicima, ali kako kaže, religiozni ljudi mogu se podeliti u dve grupe.
- Baš kao što razlikujemo bolest i zdravlje, tako u religiji imamo vernike koji se ponašaju u skladu sa hrišćanstvom i one druge koji svoju religioznost ispoljavaju na ovaj način, tetoviranjem hrišćanskih simbola. Pa i da takav vernik redovno odlazi u crkvu, moli se, posti, ipak, nije primereno da naklonost Bogu iskazuje tetoviranjem sopstvenog tela. Da je to ispravna stvar, ljudi bi se rađali sa takvim obeležjima, ali nigde ni u jednom crkvenom pismu nikada nije pomenuto da su sveci to radili sa svojim telima. Ukoliko smatrajuda im tetovaže svetaca pomažu u nekim momentima, to ipak, nije pravilno. Neki se poistovećuju sa svecima slikajući tetovaže sa njihovim likom, a dešava se da budu grešni, ulaze u konflikte ili svađe sa drugima. Ovakav trend slikanja tela može se nazvati pomodarstvom. Zna se da ikonama nije mesto na telu. One se osveštaju u crkvi, a potom se unose u kuću i ukućani se mole nad njima. Ikona služi za molitve, a nikako joj nije mesto na koži. Ukoliko žele, vernici mogu nositi krstove koji su napravljeni od metala ili drveta. Takođe, i male ikone mogu da nose sa sobom - kaže prota Dimitrije Kalezić.

Tetoviranje je za mene ok, ali u granicama normale...
Moja je zelja da na levoj ruci istetoviram kao note...
To mi je bas super! Ali, video sam ljudi koji su totalno celi istetovirani i koji stavljaju imena devojaka! To mi je taaaaaako jadnooooo!!! Moj ujka je hteo globus na glavu hahah

globus na glavu...........hehehehehehe i jel uradio?????????????

ma garant nije...

tetoviranje mi je ok.ja sam pre imala tetovazu ruze,ali onu privremenu,strah o igle, a sada imam na lopatici neku kao liniju,kao borduru,ali to je sa nekih nalepnica pa se ispira,a juce sam na ruku zalepila uzu sa skorpijom.taodje sam imala nemanja na ruci oko pet meseci.
one trajne ne planiram.......

ja nemam ni jednu tetovazu...ali volela bih...

ja sam bila zaludjena tetovazama (dok sam bila mladja) ali nikad je nisam uradila... ubedjena sam da bi mi posle mesec dana smetala i da bih "morala" da je skinem...
a pirsing je sasvim druga stvar...